Nekada se verovalo da ličnost izrasta sama iz sebe, kao što se pile izleže iz jajeta ili biljka niče iz semena posejanog u zemlji.

Međutim, danas znamo da razvoj ličnosti i identiteta nije tako jednostavan. Činjenica je da su ličnost i celokupan psihički život u velikoj meri uslovljeni genetskim i drugim biološkim činiocima, ali pored ovih faktora, razvoj zavisi od interakcije između osobe u nastajanju i važnih ljudi iz njene okoline.

Osećanje identiteta počinje da se formira u detinjstvu. Posebno je izraženo tokom adolescencije, kada postoje i najveće krize. Mlada osoba postavlja ključna pitanja o sebi, svojim težnjama, poreklu i svemu što je važno za nju.

U zrelom dobu, identitet je relativno nepromenljiva odlika svakog pojedinca, a čine je životne vrednosti i uverenja, osobine, ponašanje, motivi, potrebe, stavovi.

Nesigurnost u osećaju ličnog identiteta može biti uzrok neispunjenosti i nezadovoljstva. Međutim, postoje načini za razvijanje jasnije slike o sebi. U nastavku teksta saznaćeš nešto više o strategijama koje će ti biti od velike koristi za uspostavljanje konkretnijeg i nezavisnijeg identiteta.

Definiši svoje vrednosti

Vrednosti i lična uverenja su osnovni aspekti identiteta.
Tvoj sistem verovanja može ti pomoći da prepoznaš šta je za tebe najvažnije i da odrediš gde se nalaziš u važnim pitanjima i stavovima. Na primer, želja da zaštitiš životinje može te navesti da promeniš način ishrane i informisano biraš proizvode. Takođe, ekološka osvešćenost promeniće tvoje stavove prema prirodi i očuvanju životne energije.

Vrednosti su glavne vodilje za postavljanje granica u odnosu sa drugim ljudima. Ako ceniš iskrenost, jasno ćeš reći da ne možeš biti u vezi sa nekim ko laže.
Ukoliko ti je odgovornost veoma važna, nećeš želeti da se upuštaš u bliske odnose sa osobama koje u nekim situacijama nisu pokazale poštovanje i ponele su se neodgovorno.

Nema potrebe da identifikuješ sve vrednosti i uverenja odjednom, ali potrudi se da povremeno razmišljaš o svojim stavovima i mišljenjima, posebno kada dolaziš u interakciju sa drugim ljudima.

Napravi sopstvene izbore

Odluke koje donosiš prvenstveno treba da budu korisne za tvoje zdravlje, psihičku i emotivnu stabilnost. Ako imaš partnera i decu, na važno mesto stavićeš njihove potrebe. Međutim, to ne bi trebalo da podrazumeva zanemarivanje sebe.

Ne zaboravi da imaš manje da ponudiš drugima ukoliko tvoje potrebe nisu zadovoljene.

Možda si ranije dopuštala drugima da donose ili da utiču na odluke koje su u vezi sa tvojim životom. Na primer, izbor mesta stanovanja, škole, fakulteta ili karijere. Ako je tako, sada će ti delovati zastrašujuće da doneseš konačnu odluku sama. Međutim, i ovo možeš da naučiš. Počni od malih odluka. Biraj da radiš nešto što želiš, bez traženja mišljenja ili saveta drugih. Upiši edukaciju o kojoj dugo razmišljaš, posećuj dešavanja na kojima se okupljaju ljudi sa kojima deliš interesovanja, počni da se redovno baviš fizičkom aktivnošću, priušti sebi nešto što će ti olakšati i unaprediti život.

Naravno, ovo ne znači da traženje mišljenja i saveta drugih oduzima ili narušava osećanje ličnog identiteta. Potpuno je zdravo i mudro razgovarati o važnim odlukama sa bliskim osobama od poverenja. Međutim, važno je da napraviš izbor koji je najbolji za tebe, bez obzira na njihovo mišljenje.

Provedi vreme sa sobom

Šta radiš kada želiš da upoznaš nekoga? Provodiš vreme sa njim, ako je moguće nasamo i na nekom mirnom mestu. Zato je najbolji način za upoznavanje sebe provođenje vremena sa sobom.

Možda nekima deluje čudno, ali je neverovatno zdravo i poželjno odvojiti vreme za sebe i provesti ga čak bez porodice i partnera.

Iskoristi ovo vreme kako god želiš. Ako imaš cilj da na najbolji način saznaš nešto više o sebi, evo nekih predloga i ideja:

• Eksperimentiši sa hobijima i radi nešto što te opušta.
• Volontiraj – informiši se o udruženjima i organizacijama kojima je potrebna pomoć koju možeš da pružiš.
• Čitaj knjige koje te unapređuju i „hrane dušu”.
• Meditiraj.
• Piši dnevnik ili bilo šta što ti pomaže da otkrivaš sebe.

Razmisli kako da postigneš svoje ideale

Neka istraživanja navode da razlike između idealnog ja (kako osoba zamišlja sebe) i stvarnog ja (ko je zaista) ponekad dovode do nezadovoljstva.

Drugim rečima – saznanje ko si zaista možda neće biti dovoljno da se osećaš ispunjeno i dobro u svojoj koži. Nesklad između onoga kako zamišljaš sebe i ko želiš da budeš i onoga ko zaista jesi može negativno da utiče na tvoje emocionalno stanje.

Zbog toga je važno da prvo definišeš osećaj sebe, a zatim da razmisliš šta sve možeš da uradiš kako bi uskladila svoj život sa svojim identitetom.

Na primer, zapitaj se koje sve promene je moguće da napraviš u svom profesionalnom i ličnom životu i u interakciji sa drugim ljudima kako bi tvoj identitet došao do izražaja i počeo da se razvija onako kako zaista želiš.

Možda će ti put ka uspostavljanju identiteta i stvaranju jasne slike o sebi delovati komplikovano i izazovno, posebno ako o ovoj temi nisi često razmišljala. Ako u bilo kom trenutku zastaneš i osetiš neprijatnu zaglavljenost u upoznavanju i otkrivanju sebe, uvek možeš da upišeš RESET – provereno uspešan program ličnog razvoja. Kroz ovaj online program uspećeš da prevaziđeš svoja negativna uverenja i definicije koje imaš o sebi, odnosima sa ljudima ili uspehu. Prolazeći nivo po nivo programa, postajaćeš osoba kakva želiš da budeš, a do kraja programa potpuno ćeš integrisati vrednosti, navike i ponašanja te osobe. Postići ćeš mnogo kvalitetniju verziju sebe i uskladiti lični identitet sa svojim životom.