Ovaj sadržaj je deo prethodne verzije Ana Rankovic Academy.
Nov sadržaj od 08.08.2025. nalazi se na: luminalumiereinstitute.com
Svakome je povremeno potrebna podrška i podsetnik da nešto što se dešava ima smisla, iako se samo trenutno čini da nije tako. Upravo zbog toga treba da sačuvaš i iznova čitaš ovaj tekst.
Pred tobom su kratke motivacione priče koje imaju moć da te inspirišu, promene tvoje perspektive i pomognu ti da prevaziđeš izazove kako bi postala hrabrija, svesnija i odlučnija kada je u pitanju ostvarenje ciljeva.
Ove priče mogu ostati sa tobom zauvek, jer će ti pružati vredne uvide i lekcije. Služiće ti kao smernice i putokazi kada se zapitaš kako možeš da prevaziđeš svoje izazove. Neke od priča će ti razjasniti da se najveća prepreka sa kojom se suočavaš u stvari nalazi u tebi, a kada to shvatiš, bićeš spremna da se menjaš i svakim danom postaješ bolja.
Priča o slonu i užetu
Čovek koji je obilazio cirkus naišao je na slona koji je vezan kratkim i tankim konopcem. Uprkos tome što je lako mogao da se otrgne i pokida uže, slon to nije pokušavao.
Čovek je bio radoznao i pitao je trenera u blizini zašto slon ne pokušava da se oslobodi. Trener mu je objasnio da je slon kada je bio mlad bio vezan za isti konopac i nije bio dovoljno jak da se oslobodi. Kao rezultat toga, ostao je uslovljen da veruje da nije sposoban da prekine konopac, iako to lako može da uradi sada kada je jak i odrastao.
Priča o slonu često se koristi kao metafora za to kako čovekova sopstvena uverenja i uslovljenosti mogu da ga sputaju da ostvari svoj pun potencijal. Baš kao i slon, osoba može postati toliko zaslepljena sopstvenim ograničenjima da možda neće ni da pokuša da ih se oslobodi.
Zbog toga se potrudi da prepoznaš svoja ograničavajuća uverenja i uslovljavanja koja te sputavaju. Tvoj zadatak je da ih prevaziđeš, jer na taj način možeš da ostvariš svoj pun potencijal.
Kamenje, šljunak i pesak
Učitelji je učenicima pokazao teglu u koju je stavio krupno kamenje i pitao da li je tegla puna. Kada su učenici potvrdno odgovorili, učitelj je u teglu sipao šljunak koji je popunio prostor između kamenja. Učenici su ponovo potvrdili da je tegla puna.
Međutim, učitelj je na kraju u teglu sipao sitan pesak koji je popunio preostale šupljine između kamenja i šljunka. Tegla je konačno bila puna.
Ovu priču možemo povezati sa prioritetima koje postavljamo i sa time kako upravljamo svojim vremenom.
Kamenje predstavlja najvažnije zadatke i ciljeve koje imamo u životu, a šljunak i pesak su manje važni. Ako naš život, odnosno teglu, prvo ispunimo peskom i kamenjem, neće ostati dovoljno mesta (vremena) za kamenje.
Međutim, ako damo prednost kamenju, a zatim popunimo praznine šljunkom i peskom, možemo prvo da ostvarimo svoje najvažnije zadatke ili ciljeve i da još uvek imamo vremena za nešto drugo.
Priča o ribaru
Uspešan poslovni čovek je u jednom selu sreo ribara koji se vraća sa pecanja. Na pitanje da li je zadovoljan ulovom, ribar je odgovorio da je bilo kao i svakog dana i da on peca taman toliko da prehrani svoju porodicu.
Međutim, poslovni čovek bio je zbunjen zadovoljstvom ribara i objasnio mu da bi mogao više da radi i da zaradi više novca.
Ribar je odgovorio pitanjem: „Zašto bih morao toliko da radim i čekam dugo da uživam u jednostavnim životnim zadovoljstvima kada to već sada mogu?”
Ova priča skreće nam pažnju na činjenicu da je čovek često previše fokusiran na postizanje uspeha i gomilanje bogatstva. Zaboravlja jednostavna zadovoljstva i radosti života koje može pronaći u provođenju vremena sa voljenim osobama, bavljenju hobijima i uživanju u sadašnjem trenutku.
Krompir, jaje i kafa
Mlada žena je otišla kod svoje majke i pričala joj o problemima sa kojima se suočava u životu. Rekla je da je umorna od neprestane borbe i truda i da ne zna kako da nastavi.
Majka ju je odvela u kuhinju i napunila tri šerpe vodom. Stavila ih je na šporet, u jednu ubacila krompir, u drugu jaje, a u treću nekoliko kašičica kafe.
Posle nekog vremena zamolila je ćerku da pažljivo pogleda šerpe.
Krompir je bio mekan i postao je veoma slab. Jaje, koje je ranije bilo lako lomljivo, sada je postalo čvrsto. Ali kašičice kafe su pretvorile vodu u ukusan i aromatičan napitak.
Majka je tada objasnila ćerki da se svaki od ovih sastojaka suočio sa istom situacijom, a to je bilo ključanje vode. Međutim, svaki od njih je drugačije reagovao.
Tako se i ljudi suočavaju sa neprilikama i problemima, a kako će na njih reagovati zavisi od njih samih. Mogu postati slabi i mekani kao krompir, tvrdi kao jaje ili mogu transformisati situaciju u nešto pozitivno i oplemenjujuće.
Štene koje nema cenu
Jedan čovek prodavao je na ulici preslatke štence da bi zaradio malo para da preživi. Mladić koji je bio u prolazu pitao je koliko štenci koštaju. Čovek je rekao cenu, ali dodao je da ima jedno štene koje može da bude besplatno, jer šepa, rođeno je sa deformitetom i nikada neće moći da trči i da se igra kao ostali.
Međutim, mladić je želeo upravo to štene, ali je naglasio da ga ne uzima zbog toga što je besplatno. Na čovekovo pitanje zbog čega je odlučio da udomi štene koje neće moći pravilno da se kreće i da se igra, mladić je odgovorio: „Znam da ne može da trči i igra se kao drugi štenci, ali mogu da ga volim i da se brinem o njemu kao što bih se brinuo o svakom drugom štenetu.“
Ova priča se često koristi kao metafora za vrednost saosećanja i prihvatanja. Naglašava da ne treba da sudimo o drugima na osnovu njihovog fizičkog izgleda i onoga što mogu da urade, već na osnovu njihove unutrašnje vrednosti, ljubavi i dobrote.
Priča o leptiru
Čovek je pronašao čauru larve sa malim otvorom i primetio leptira koji se bori da izađe.
Odlučio je da mu pomogne tako što će proširiti otvor. Leptir je lako izašao iz čaure, ali nije mogao dobro da leti. Čovek je ubrzo shvatio da je borba za izlazak iz čaure bila važan deo razvoja leptira. Napor i otpor u borbi neophodni su da leptirova krila postanu jaka i da razviju sposobnost letenja.
Ova priča često se koristi kao poređenje za lični rast i govori o važnosti suočavanja sa izazovima i borbama kako bi čovek ostvario svoj pun potencijal.
Baš kao i leptir, svako nailazi na prepreke i poteškoće u životu, ali upravo ti izazovi pomažu mu da postane jači i otporniji.
Ako izbegavaš ili eliminišeš sve borbe, možeš da propustiš rast i razvoj koji proizilaze iz njihovog prevazilaženja. Proces transformacije često je težak ili čak neprijatan, ali treba mu verovati, jer dovodi do lepih i značajnih rezultata.
Život je kao šolja kafe
Grupa mladih ljudi je sedela u kafiću i razgovarala o životu. Priča se odjednom okrenula ka tome da je život kao šolja kafe.
Jedna osoba je rekla: „Život je kao kafa. Sve zavisi od toga kako je napraviš.”
Druga osoba je rekla: „Da, ali ne možeš da kontrolišeš temperaturu vode ili kvalitet zrna kafe.“
Treća osoba je dodala: „Ali možeš da kontrolišeš količinu kafe i jačinu napitka.“
Tada se oglasio stariji čovek, koji je tiho slušao razgovor. Rekao je: „Život nije kao kafa, važna je šolja za kafu. Šolja je ono što drži kafu i oblikuje njen doživljaj. I mi, baš kao i šolja, moramo da se fokusiramo na ono što je oko nas, na ono što imamo i da to cenimo.”
Mladi ljudi su ućutali, razmišljajući o starčevim rečima.
Pouka priče je da je, poput šoljice kafe, život ono što od njega napravimo.
Možemo izabrati da se fokusiramo na ono što imamo i da to cenimo ili da mislimo samo na ono što nam nedostaje i da budemo nezadovoljni.
Na kraju krajeva, šolja koja drži naša životna iskustva je ono što je važno, kafu možemo menjati i prilagođavati.
Buve u tegli
Nekoliko buva bilo je u zatvorenoj tegli. U početku su pokušavale da iskoče, ali su samo udarale u poklopac.
Na kraju su prestale da skaču tako visoko i naučile da žive u granicama tegle.
Jednog dana, poklopac je skinut sa tegle i buve su mogle slobodno da skaču koliko žele. Međutim, iako više nisu bile zatvorene poklopcem, nastavljale su da skaču samo onoliko visoko dokle je nekada bio poklopac, jer je to postala granica koju su same sebi nametnule.
Ova priča se često koristi kao primer za to kako naša sopstvena uverenja i ograničavajuće misli mogu da nas sputavaju da ostvarimo svoj puni potencijal. Baš kao i buve, možemo se toliko naviknuti da živimo unutar određenih ograničenja da možda i ne shvatamo da smo sposobni da ih se oslobodimo.
Život je trka
Jedan mladi atletičar uspeh je merio samo pobedama. Nekoliko puta je pobeđivao u trkama, a na sledećem takmičenju među protivnicima su bili jedna starija i slaba dama i slabovidi čovek.
Kada je trka počela, dečak je primetio da se starija gospođa i čovek muče da trče. Umesto da juri napred, usporio je i potrčao pored njih, podstičući ih da nastave.
Zajedno su stigli do cilja i dečak je shvatio da je prava pobeda u pomaganju drugima i u uživanju u trci, a ne samo u medalji.
Život je divan kada postižeš uspehe i ostvaruješ ciljeve, ali još je lepši kada osetiš radost koja dolazi iz podrške i ljubaznosti prema drugima.
Koja priča ti se najviše dopada ili je najsličnija tvom životu?
Ukoliko želiš da postaneš junak svoje priče u kojoj pobeđuju prave vrednosti i prioriteti su uvek na prvom mestu, podršku i smernice možeš da dobiješ odmah. Kroz Life Project online program za brzo ostvarenje ciljeva kreiraćeš jasnu strukturu svoje priče i osnažiti se da kreneš u njeno stvaranje. Oslobodićeš se svega negativnog što te sputava da živiš onako kako želiš i bićeš spremna da svesno živiš svoje velike snove.
O upisu i načinu pohađanja progama možeš se informisati odmah i pridružiti se grupi ljudi koja je odlučna da od sada piše samo dobre i poučne životne priče.
