Svi imamo neku ideju o tome kako traumatično iskustvo može da izgleda. Međutim, često je veoma teško da shvatimo kako ono utiče na život, jer svaka osoba ispoljava i oseća drugačije posledice. Upravo zbog toga nije moguće u potpunosti razotkriti traumu i postaviti činjenice o njoj. Dimenzija određenog događaja ne mora da određuje štetu, odnosno težinu traume. Ponekad naizgled nebitna situacija može da stvori traumatično iskustvo, a to zavisi od ličnosti, društvenog okruženja, prethodnih događaja i trenutka u kome se osoba nalazi.

Kako nastaje trauma

Trauma nastaje kada se osoba susreće sa situacijama koje su neočekivane, neobične, stresne i prevazilaze njenu sposobnost da ih kontroliše i da se izbori sa njima.

Odgovor koji neko ima na traumu može ozbiljno uticati na kvalitet života. Zbog toga je važno prepoznati je i raditi na njoj. Ako neko nije u mogućnosti da prevaziđe traumatično iskustvo, rizikuje da u budućnosti razvije ozbiljne poremećaje fizičkog i mentalnog zdravlja.

Traumu karakteriše emocionalni odgovor na događaj koji je uznemirujući, ali simptomi i posledice mogu varirati. Međutim, na osnovu mnogih iskustava i slučajeva, moguće je povezati određene segmente različitih trauma, pronaći sličnosti i napraviti paralelu i zaključke pre svega o emocionalnoj traumi, o kojoj je ovde i reč.

Tri osnovne vrste emocionalne traume

• Akutna trauma rezultat je jednog događaja koji ugrožava bezbednost osobe (bilo fizičku ili emocionalnu). Primer može biti prirodna katastrofa.
• Hronična trauma je rezultat dugotrajnog i ponovljenog iskustva iste vrste stresnih događaja. Primer bi bila produžena izloženost nasilju u porodici.
• Kompleksna trauma uključuje iskustvo više različitih stresnih događaja. Primer za to možemo naći u razorenoj porodici, gde su deca izložena veoma stresnim situacijama, kao što su nemar roditelja, prisustvo droga, psihičko, fizičko i/ili seksualno zlostavljanje.

Prateći ove primere, možemo razlikovati i potencijalne uzroke emocionalne traume.

Jednokratni događaji

Obično se dešavaju naglo i neočekivano. Na primer, prirodna katastrofa može za samo nekoliko minuta drastično da promeni i utiče na čitav život, jer nekome uništava dom i povređuje članove porodice.

Drugi jednokratni događaji koji mogu dovesti do traume mogu biti nesreće, krađe, nasilni napadi ili bilo šta što neočekivano ugrožava mentalnu i fizičku sigurnost osobe.

Traume u vezi sa zdravljem

Bolesti, povrede i smrt su pretnje koje se mogu pojaviti u bilo kom trenutku života. Svi znaju da postoje, ali nikada ne očekuju da će im se desiti.

Povrede mogu imati izuzetno težak i neočekivan uticaj na život. Na primer, povreda mozga bi sigurno imala veliki uticaj na nečiji život. Međutim, osim neuroloških efekata, povreda mozga može izazvati i traumu na emotivnom nivou. Pružanje zdravstvene nege nekome može biti dug i iscrpljujući proces koji takođe može dovesti do traume.

Smrt je još jedna stvarnost koju mnogi obično ignorišu. Osećaj gubitka i tuge deo su veoma teškog procesa koji često uključuje teška osećanja. Nije iznenađenje da neki ljudi nisu u stanju da se izbore sa gubitkom na zdrav način, što često dovodi do traume, naročito ako se radi o iznenadnoj i neočekivanoj smrti.

Nemilosrdni stres

Nemilosrdni stres, jednostavnim rečima, karakteriše stalni osećaj stresa. Savremeni čovek ima tendenciju da normalizuje visoke nivoe stresa kao deo svoje rutine, ali istina je da to može imati posledice na svim nivoima. U najtežim slučajevima, to svakako može rezultirati psihičkom traumom.

Traume u vezi sa ljudima

Krug bliskih osoba u životu obično je bezbedan prostor, mreža u kojoj se osoba može osećati ranjivo i tražiti pomoć. Međutim, traumatski događaji se mogu desiti čak i na mestima gde je neko najranjiviji. U tom slučaju šok može biti još razorniji upravo zbog ove ranjivosti.

Kada su u pitanju događaji povezani sa ljudima, moguće izdvojiti neka najučestalija iskustva koja ostavljaju prilično duboke traumatske posledice.

Fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje

Zlostavljanje može da podrazumeva produženo izlaganje pretnjama i nasilju u vezi. Visok nivo ranjivosti koji osoba ima u bliskoj vezi može je ostaviti otvorenom za emocionalne rane. Ovo utiče na njenu stabilnost, a takođe i na odnos sa budućim ili potencijalnim partnerom.

Ponekad nasilni odnosi mogu dovesti do traumatskog povezivanja. Vezivanje traume se dešava kad god „žrtva“ i „počinilac“ uspostave vezu kao rezultat nezdrave vezanosti. Karakteriše ga neravnoteža snaga i povremeno pojačavanje (tretman naizmenično dobrog i lošeg). Ovo može zvučati bizarno, ali to je jedan od razloga zašto je ponekad tako teško izaći iz toksičnih i manipulativnih odnosa.

Trauma iz detinjstva

Detinjstvo je važan period u životu svakog čoveka. Izloženost zlostavljanju u detinjstvu može ostaviti otisak u koji traje do odraslog doba. Traumatično iskustvo u detinjstvu može biti na makro nivou, kao što je odgajanje u zemlji sa stalnim sukobima i ratovima, ili na individualnom nivou, poput roditeljskog zanemarivanja kod kuće.

Trauma utiče na svakog pojedinca drugačije i obično se javljaju različite reakcije nakon traumatičnog iskustva. Međutim, iako su ove reakcije specifične za svaku osobu, postoje neki zajednički fiziološki i fizički simptomi. I jedni i drugi simptomi odnose se na telesnu reakciju. Fizički se vezuju samo za telo, dok su fiziološki u vezi sa unutrašnjim funkcionisanjem tela.

Fizički simptomi traume

Napadi panike

Napad panike dolazi od ogromnog osećaja straha i nesigurnosti, koji dostiže vrhunac i može imati niz različitih simptoma u zavisnosti od osobe, kao što su ubrzani rad srca, utrnulost u rukama ili stopalima, vrtoglavica, kratak dah ili otežano disanje.

Umor i iscrpljenost

Pošto je telo čoveka koji pati od traume uglavnom u stanju konstantnog stresa, prirodan odgovor na to su umor i iscrpljenost. Čovek nije predodređen niti otporan na ogromnu količinu stresa tokom dužeg perioda.

Napetost mišića i bolovi

Kada je neko u stanju straha i prevelikog opreza, njegovo telo šalje signal mišićima da se pripreme za pretnju koja predstoji. Ovo se odnosi i na strah od ponovnog doživljavanja određenog traumatičnog iskustva. Na taj način je osoba u režimu stalnog upozorenja kao odbrambenog mehanizma, što stvara konstantnu napetost i bol u mišićima.

Psihosomatizacija

Ovo se može bolje razumeti frazom: „Telo će reći ono što um ne govori“. Drugim rečima, ovo je telesni izraz kroz određene simptome emocija i osećanja sa kojima osoba nije spremna da se nosi na emocionalan način. Psihosomatizacija može uključivati simptome kao što su bol u stomaku, glavobolje i migrene, seksualne disfunkcije, kožne poremećaje i još mnogo toga.

Fiziološki simptomi traume

Trauma menja funkcionisanje čovekovog tela koje je dizajnirano da ga zaštiti od potencijalnih pretnji. Međutim, ona izaziva i fiziološki odgovor. Kada osoba doživi bilo kakvu traumu, njeno telo reaguje povećanjem reaktivnosti simpatičkog nervnog sistema. Takođe, postoji povećanje nivoa hormona stresa i aktiviranje neželjenih reakcija.

Fiziološki simptomi traume mogu biti:

Utrnulost

Trauma može uticati na percepciju bola, do granice kada čovek „ne osećan ništa“. Međutim, traumatična iskustva mogu i da povećaju prag bola. Telo reaguje na ovaj način kako bi štitilo od daljeg emocionalnog i fizičkog oštećenja.

Strah

Konstantan osećaj straha jedan je od glavnih telesnih odgovora nakon traumatskih događaja. Čovekovo telo priprema se za borbu ili beg protiv uočene opasnosti ili prelazi u „režim zamrzavanja“. Reakcija „zamrzavanja“ slična je mišu koji se „pravi mrtav“ kada ga uhvati mačka, jer shvata da ne može pobeći ili se boriti protiv nje.

Loš san i slaba koncentracija

Nesanica, noćne more i strahovi vezani su za traumatski događaj.

Takođe, kada telo doživi neko šokantno i štetno iskustvo, sve je teže skoncentrisati se na svakodnevne zadatke. Reakcije na traumu mogu uticati na posao, hobije ili društvene interakcije.

Manjak životne energije

Posledice traumatičnih iskustava mogu biti fiziološke reakcije kao što su umor, iscrpljenost, gubitak sećanja ili slabo pamćenje. Takođe, osoba često ne može da oseti zadovoljstvo ili sreću, uprkos svim pozitivnim okolnostima.

Razdražljivost

Kada je neko u stalnom stanju straha, loše spava i nema koncentraciju i oseća nedostatak energije, razdražljivosti je uobičajena reakcija. Ovo je još jedan efekat unutrašnjeg odgovora čovekovog tela na traumu.

Vreme je da isceliš svoje traume

Pre svega, važno je da znaš da je moguće otkriti traume iz prošlosti, suočiti se sa njima i isceliti ih. Proces možda nekada neće biti lak, ali rezultati i krajnji cilj su neprocenjivi. Kroz RESET online program ličnog razvoja dobićeš ono što si oduvek želela, a to si ti – autentična, ispunjena, zadovoljna, spremna da ostvaruješ svoje snove i da se kroz njih samoostvaruješ.

Program počinje 20. novembra, a ti svoje mesto možeš rezervisati sada i pripremiti se za najuzbudljivije životno putovanje kroz sebe i do sebe.