Rana na duši koju stvara osećaj odbačenosti veoma je snažna i najčešće nastaje od trenutka začeća ili tokom prve godine života. Javlja se kada osoba oseća da je odbačeno njeno biće i njeno pravo da postoji. Na primer, ako je bila neželjena beba, koja se desila „slučajno” ili nije pola koji su roditelji želeli. Ovo se može desiti i ako majka iz nekog razloga odbacuje oca deteta ili prenosi neka svoja iskustva koja je imala u ranom detinjstvu. Možda je imala težak porođaj sa jakim bolovima nakon koga se oseća loše i depresivno.

Nekada roditelji nemaju jake razloge da izazovu odbačenost kod deteta. Međutim, osoba koja se oseća odbačenom nije objektivna. Ona interpretira situacije i odnose kroz filter rane i oseća se odbačenom čak i kada to nije slučaj.

Kao dete, ovakva osoba dobija komplimente i pohvale u skladu sa standardima svojih roditelja. U zrelom dobu, trudi se da bude savršena da bi se osećala voljenom. Najmanja kritika onoga što radi dovodi u pitanje celo njeno biće i postojanje.

Rana odbačenosti nastaje sa roditeljem istog pola, sa kojim se stvara osećaj neprihvatanja. Odbačena osoba neprestano traži ljubav od tog roditelja, prebacujući projekcije i na druge osobe istog pola. Što je rana dublja, osoba sve više privlači okolnosti u kojima će biti odbačena ili će ona nekoga odbaciti.

Maska odbačenosti – povučenost

Od trenutka kada beba počinje da se oseća odbačeno, ona pravi masku povučenosti.

Povučeno dete smišlja najrazličitije načine da pobegne, da se sakrije, da ga svi traže: „Želim da me pronađu, da postanu svesni mog postojanja.” Takvo dete toliko ne veruje da postoji i zbog toga kreira situaciju kojom sebe pokušava da ubedi u suprotno.

Obično su deca sa ranom odbačenosti bolešljiva i slaba, majka ih prekomerno štiti pa ljubav povezuju sa gušenjem.

U zrelom dobu, ova osoba sumnja u svoje pravo da postoji. Isključuje i odbacuje sebe. Diskretna je, povučena i neuhvatljiva, kako ne bi rizikovala da se ponovo oseti odbačeno. Ima nisko samopoštovanje i nikada nije zadovoljna onim što radi.

Uverena je da njeno postojanje drugima nije važno. Oseća se drugačije i misli da nije shvaćena i prihvaćena od strane porodice. Razvila je načine za bekstvo u svoj imaginarani svet, gde pronalazi utočište i mesto koje joj maska povučenosti ne dozvoljava da zauzme u realnom životu. Osoba sa ranom odbačenosti često ima probleme sa kožom, kako je niko ne bi dodirivao.

Telo sa maskom odbačenosti

Telo osobe koja se oseća odbačeno je povučeno celo ili su povučeni delovi tela, kao da želi da nestane. Pogureno je i stegnuto, što olakšava da ne bude previše prisutno ni primetno u okviru bilo koje grupe. To je telo koje ne želi da zauzme mnogo prostora, izgleda nepotpuno i kao da delovi ne čine jednu celinu. Postoji nesrazmernost između gornjeg i donjeg dela tela, leve i desne strane lica.

Ramena su nagnuta ka napred a ruke priljubljene uz telo. Lice i oči povučene osobe su sitni. Pogled joj je odsutan i prazan, često ima velike podočnjake.

Česte fizičke tegobe kod povučenih su: dijareja (odbacivanje hrane), aritmija (bežanje od neprijatne situacije), disajni problemi, alergije, agorafobije (izbegavanje osoba ili situacija), dijabetes, depresija, mržnja prema roditelju, sklonost samoubistvu.

Reakcije osobe koja se oseća odbačeno

Prva reakcija osobe sa dubokom ranom odbačenosti je da pobegne, da se povuče. Zbog toga su takva deca uglavnom mirna, ne izazivaju probleme niti buku. Zabavljaju se sama u svom imaginarnom svetu.

Povučena osoba se malo vezuje za materijalne stvari; duhovno i intelektualno je više privlače.

Perfekcionista je, teži savršenstvu u svemu što radi, jer misli da će je drugi kritikovati ako napravi grešku.

Za ovu osobu biti kritikovan znači biti odbijen. Toliko želi da bude savršena da joj svaki zadatak uzima više vremena nego što je potrebno. Ne traži pomoć, koliko god da joj je potrebna, jer ne želi da uznemirava druge i da na taj način potvrđuje ništavnost koju oseća.

Osoba koja ima duboku ranu odbačenosti misli da je protraćila život, a iz straha da ne bude drugima dosadna, malo govori i plaši se da će je smatrati kao bezvrednom i da je neće razumeti.

Ukoliko imate utisak da u vama postoji duboka rana odbačenosti, prvi važan korak je da je osvestite i pronađete njen uzrok. Oni koji vas odbace su tu u vašem životu upravo da bi vam pokazali u kojoj meri sami sebe odbacujete.

Kroz program ličnog razvoja i kroz rad na sebi uđite u proces isceljenja rane odbačenosti i maske kojom je pokrivate. Promena je u vašim rukama. Prihvatite je i sprovedite, jer zaslužujete da živite svoju suštinu.