Vreme je da prigrlite povređeno dete u sebi i otključate životnu radost

„Niko se nije naučen rodio,”  kaže poznata izreka. I niko od nas nije rođen kao odrasla osoba. Svi smo prošli kroz prirodne životne faze učenja, otkrivanja, odrastanja i sazrevanja. Kada je učenje u pitanju, za mnoge od nas je to proces koji se ne završava, uprkos godinama i načinu života. Biramo da konstantno učimo, radimo na sebi i da napredujemo na ličnom planu, u skladu sa svetom koji se svakodnevno menja. I u takvim situacijama možda je najbolje da se ugledamo na decu koja najefikasnije uče kroz iskustvo i igru. Setimo se da smo kao deca povezivali svoje misli, osećanja, događaje i maštu i da smo se na taj način u stvari pripremali za novu životnu fazu i stvarni svet koji nas okružuje.

Međutim, nijedan život nije savršen pa mnoga detinjstva nose bolne uspomene i neprijatna iskustva. Spletom životnih okolnosti, neko u detinjstvu nauči lekcije koje ga u zrelom dobu sputavaju i sabotiraju. Ponovno povezivanje sa detetom koje otkriva život kroz učenje može za nekoga biti bolno i puno teških emocija.

Ukoliko se i vi nerado sećate nekih događaja iz detinjstva i povezujete ih sa zrelim dobom, uprkos godinama i životnom iskustvu, vreme je da konačno iscelite dete u sebi i otključate svoju radost, strast i autentičnost.

 

Gde se nalazi povređeno unutrašnje dete u vama?

Zamislite da imate pet godina i da se igrate sa decom u dvorištu vrtića. U jednom trenutku se sapletete i padnete. Deca počinju da upiru prstom u vas i da vam se smeju.

Možda se danas ne sećate šta se tačno dogodilo. Ne sećate se ni ko je sve od drugara bio tamo i ko vam se smejao. Ali vas i dalje prati osećaj stida i ljutnje, suze u očima i bol zbog povređenog kolena. Sećate se i da ste u sebi pomislili kako nikada više nećete da napravite takvu budalu od sebe.

Sada, u zrelom dobu, koleno je zaraslo, ali ostali su ožiljci koje drugi ne vide. Dvadeset ili trideset godina kasnije vaš unutrašnji petogodišnjak i dalje vodi borbu u vama. Uprkos tome što se događaja jedva sećate, ne možete da zaboravite osećaj posramljenosti, ljutnje i bola.

 

Da li je vašem povređenom detetu potrebno isceljenje?

Mnoge situacije mogu da aktiviraju povređeno unutrašnje dete u vama. Nemoguće je nabrojati sve okolnosti koje su izazvale traumu. Međutim, vi sami možete da prepoznate posledice i znakove da je vašem unutrašnjem detetu potrebno isceljenje. Ukoliko kod sebe primećujete određene obrasce ponašanja, možda su za to krive neisceljene rane iz detinjstva. Frustracija i razdražljivost; izlivi besa ili izgovaranje nečega što ne mislite; nisko samopoštovanje; jak unutrašnji kritičar; samosabotaža; osećaj da vas niko ne razume.

Znak da je vaše unutrašnje dete povređeno možete pronaći u vezama i odnosima sa drugim ljudima. Često se javljaju teškoće u izražavanju osećanja, strah od napuštanja ili problem sa posvećenošću, zatim problemi u postavljanju granica i ili izražavanju potreba. Ovi obrasci ponašanja stvaraju začarane krugove bliskosti i udaljavanja kako sa partnerom, tako i sa drugim važnim osobama u vašem životu.

 

Preuzmite ulogu unutrašnjeg roditelja

Kada doživimo emocionalno stanje kao što je ljutnja ili posramljenost, možda bi nam bilo lakše da zažmurimo i zamislimo petogodišnje dete koje stoji ispred nas i oseća ono što mi osećamo. Tada možemo da zamislimo sebe kako podižemo to dete i jednostavno smo uz njega dok se ljuti. Ne pokušavamo ni na koji način da promenimo detetovo iskustvo, jer je to iskustvo vredno i potrebno. Jednostavno, bezuslovno smo uz njega. Preko zamišljene brige za svoje dečije Ja pokrećemo kvalitete unutrašnjeg roditelja.

U prvi plan svoje odrasle svesti postavite činjenicu da je svako neprijatno iskustvo koje sada ispoljavate u stvari poziv u pomoć vaše neintegrisane prošlosti i negativnih emocija unutrašnjeg deteta. Razumevanje povređenog deteta u vama pomoći će vam da izlečite svoje dugogodišnje povrede i neprijatna osećanja. Ovakav stav otključaće vašu kreativnost, radost i ispunjenost sadašnjim trenutkom.

 

Povežite se sa detetom u sebi

Kada počnete da radite na povezivanju sa svojim unutrašnjim detetom i na njegovom isceljenju, počinjete i da se emocionalno i mentalno vraćate u prošlost. Možete da iz perspektive odrasle osobe razumete kako se oseća vaše unutrašnje dete. Počećete da raspetljavate mehanizme suočavanja koje ste stvorili kako biste sebe zaštitili od sličnih trauma.

Jedan od načina koji pokazuje da vaša namera da prigrlite dete u sebi uspeva jeste plač kao emocionalni odgovor. Plakanje u samoći bez nekog naročitog razloga početak je prihvatanja i priznavanja emocionalnog naboja.

Suze koje na ovaj način prolijete nisu suze odrasle osobe, već suze koje niste isplakali kada ste bili deca. One predstavljaju zaustavljenu i nepokretnu energiju. Kada pustite suze, osetićete da se vraćate u tokove sadašnjosti. Ovakav emocionalni odgovor znači da je energetska veza između odraslog i dečijeg Ja ponovo uspostavljena.

 

Kako početi sa jačanjem odraslog Ja

Za početak, potrebno je da verujete da većina problema koje imate proističe iz povređenog deteta u vama. Zbog toga je ključno stvoriti kod sebe naviku da svaki problem zbog kojeg patite analizirate polazeći od svog povređenog deteta, njegovih uverenja i njegovih zaštitnih strategija. Ono što je sigurno je da se ne možete vratiti u prošlost, ali možete da se oslobodite njenog stiska i da promenite posledice i traume zbog nekih događaja.

Razjasnite sebi da osećanja koja potiču iz vašeg unutrašnjeg deteta odražavaju jednu pogrešnu stvarnost. Prepoznajte pravo osećanje tako što ćete se konsultovati sa svojim umom, dakle sa svojim odraslim Ja. Ono uvek zna odgovor.

 

Korak po korak do isceljenja unutrašnjeg deteta

Slušajte sebe i brinite o sopstvenim potrebama. Kada osetite da se vaše ranjeno unutrašnje dete uznemirava, postupite onako kako biste želeleli da je postupio neko dok ste zaista bili dete.

Time što prihvatate ovaj deo vaše ličnosti, postajete celi. Povređeno unutrašnje dete koje živi u senci, pronaći će svoju sigurnost i zaštitu u vama.

Postoje mnogi načini da stupite u kontakt sa svojim povređenim unutrašnjim detetom. Kroz igru, ples, meditaciju, pevanje, crtanje, slikanje, boravak u prirodi, druženje sa decom i životinjama.

Najsigurniji put ka isceljenju ranjenog unutrašnjeg deteta je rad na sebi i preuzimanje kontrole nad svojim životom. Zbog toga je sada pravi trenutak za program ličnog razvoja kojim ćete otključati svoju autentičnost i suštinu.

Zavirite u besplatne RESET lekcije i upišite najobuhvatniji program ličnog razvoja u Srbiji.

Leave a Reply