Potreba za pripadanjem jedna je od osnovnih emocionalnih potreba svakog čoveka. Još od malih nogu, kada osetite pripadnost primarnoj grupi, odnosno porodici, zatim kada želite da se pridružite timu vršnjaka u školi, da budete prihvaćeni od strane kolega i saradnika, da pripadate svetu svog partnera – sve je podređeno potrebi za pripadanjem.

Osećaj pripadnosti podrazumeva više od jednostavne komunikacije i upoznavanja sa drugim ljudima. Cilj tog osećaja je dobijanje pažnje i podrške od strane članova grupe, ali i uzvraćanje iste pažnje drugim članovima.

Međutim, potreba za pripadanjem grupi može dovesti do promena u ponašanju, verovanjima i stavovima, jer ljudi teže da se prilagode normama grupe.

Porodica – osnovna potreba za pripadanjem

Osnovna čovekova potreba je da pripada porodici. Vi ste povezani sa svojim roditeljima, članovima porodice, precima i njihovim sudbinama, kako u velikim uspesima i postignućima, tako i u onome što je ostalo neostvareno. Takvi obrasci mogu postati uputstvo za upotrebu za ceo život. Prenose se na generacije koje svesno preuzimaju sve te energetske zapise od svojih roditelja, a oni od svojih.

Potreba za pripadanjem porodici nekada vas ograničava ili obavezuje da ostvarite ciljeve koji nisu u skladu sa vašim ličnim željama.

Zbog toga krivicu i nevinost doživljavate drugačije, u zavisnosti od cilja koji želite da postignete i potrebe koju želite da ispunite. Krivicu osećate kao skretanje sa puta i strah od posledice ili kazne, ukoliko niste u skladu sa normama svoje porodice. Nevinost osećate kao odanost. U skladu sa potrebom da pripadate, savest vas vezuje za osobe i grupe koje su neophodne za vaš opstanak, bez obzira na to koje uslove oni postavljaju za vaše pripadanje.

Savest vam je čista kada delujete tako da je vaša pripadnost grupi osigurana, a imate nečistu savest kada niste u skladu sa normama te grupe i kada se bojite da je vaše pravo na pripadnost u opasnosti.

Šta motiviše ljude da traže određene grupe van porodice

U mnogim slučajevima, potreba za pripadanjem grupi proizilazi iz nekog zajedničkog gledišta i interesovanja. Na primer, tinejdžeri koji imaju isti stil i slušaju istu muziku, međusobno se traže, kako bi se družili. Tako je i u studentskom svetu, zatim u poslovnim i kolegijalnim odnosima i u grupama koje stvaraju porodice koje se međusobno druže.

Ljudi svesno ili nesvesno ulaze u grupe na osnovu verske pripadnosti, interesovanja u kulturi, zajedničkih ciljeva, socio-ekonomskog statusa itd.

Potreba da pripadate grupi je ono što vas pokreće da tražite stabilne i dugotrajne odnose sa drugim ljudima. Motivisani ste da učestvujete u zajedničkim aktivnostima, da postanete član kluba, tima, verske ili društvene organizacije. Kada pripadate grupi, osećate da ste deo nečeg većeg i važnijeg od vas samih.

Kako da stvorite osećaj pripadnosti

Potreba za ljubavlju i pripadanjem nalazi se u središtu čovekovih društvenih potreba. Druženje i osećaj pripadnosti porodici, prijateljima, kolegama i drugim grupama doprinosi osećaju sreće i zadovoljstva.

Ukoliko želite da postanete deo neke grupe, budite strpljivi i pružite članovima priliku da vas upoznaju. Fokusirajte se na sličnosti, a ne na razlike koje vas povezuju sa drugima. Ostanite otvoreni za nove načine razmišljanja, jer prihvatanje je međusobno i dešava se onda kada obe strane to dozvole.

Osećaj pripadnosti je ključan za dobro mentalno i fizičko zdravlje i zbog toga ne treba da se prepuštate usamljenosti i beznađu.

Međutim, pripadnost ne treba stvarati po svaku cenu ili zbog drugih. Ukoliko mislite da se vrednosti određene grupe kose sa vašim, razmislite kako se osećate u grupi da li zaista tu i pripadate.

Šta kada osećaj pripadnosti opterećuje

Kada osetite da niste ispunjeni i da se ne nalazite na pravom mestu, a pripadate određenoj grupi, bilo da je to porodica ili neka druga – vreme je da preispitate svoj osećaj pripadnosti. Razmislite koliko ste spremni da se žrtvujete za pripadnost porodici ili grupi. Da li želite da gasite svoje potencijale, potrebe i želje samo da biste pripadali tamo gde više ne vidite sebe?

Ukoliko su nezadovoljstvo i neispunjenost konstantni, razmislite na koji način možete da izađete iz grupe ili da promenite svoje mesto u njoj.

Da li je strah ono što vas sprečava da ostvarite svoje težnje, jer se plašite da novi vi više nećete pripadati staroj grupi?

Zagledajte se u sebe i zapitajte se šta vas zaista sputava da se ostvarite i živite svoju istinu.

Podjednako je teško odvojiti se od grupe, koliko je teško i stvoriti osećaj pripadnosti. To je proces i ne dešava se preko noći.

Zato je pravi trenutak da krenete na put ličnog razvoja i da kroz program RESET preuzete terete grupe konačno osvestite, redefinišete i da ih se oslobodite.

Zaslužujete samo svoju istinu i za nju se vredi boriti.